Klackalica

Klackalica

autori: Timo Parvela i Virpi Talvitie; izdavač: Propolis Plus

Sa ovom knjigom me je upoznala moja izuzetna učenica Tara D. Zamolila me je da je pročitam i da joj kažem šta mislim o knjizi. Prvi utisak-korice i ilustracije u stilu omiljenog Van Gogovog ekspresionizma. Drugi utisak- potraga glavnog junaka za odgovorima, susreti sa neobičnim likovima, male-velike istine kao zaključak svakog susreta, neodoljivo podsećaju na Egziperijevog Malog princa. Dalje, dopala mi se činjenica da glavni junak sve svoje misli zapisuje u dnevnik, tako da radnju knjige možemo sagledati i kroz tumačenje njegovog dnevnika. Najznačajnija je činjenica da su i Detlići iskreno uživali u čitanju knjige. Sa glavnim junakom su deca lako mogla da se identifikuju. Njega kroz knjigu vode njegova usamljenost, želje, strahovi, radoznalost. Zbog svega toga se ne snalazi, oseća se suvišno i beskrajno samo. Saoseća sa drugima, želi da ih usreći, ali i oseća se loše kada je prema drugima grub. Deca su dugo tumačila rečenicu " Klackanje je nemoguće ako je drugar dibidus glup". Zaključili su da ponekad grube reči ne odgovaraju pravim mislima i osećanjima. Kada se osećaš loše i kažeš drugome stvari zbog kojih ćeš se osećati još gore, tada moraš sam da pronađeš način na koji ćeš stvari preokrenuti-kao na klackalici jer "čas si dole, čas si gore". Priča na kraju poručuje da je ipak moguće naći nekog ko će sesti na drugi kraj klackalice i da je taj neko bliže nego što očekujemo.
KLACKALICA-RADNI LISTOVI