Ove nedelje smo ucili da programiramo uz pomoc platforme Code.
Naucili smo da nam je potreban zajednicki jezik kako bi dali jasne instrukcije. Deca su naucila da programiraju jedni druge koristeci jednostavnu kombinaciju pokreta ruke.
Najpre smo razgovarali o pojmu "program". Zamolila sam decu da mi daju instrukcije, korak po korak, kako bih nacrtala smajlija na tabli. Zatim sam ih zamolila da mi daju po dve instrukcije pre nego sto pomerim ruku. Zatim po tri. Objasnila sam im da, kada mi daju vise uputstava u isto vreme, zapravo mi daju algoritam pomocu koga crtam smajlija. Zatim sam im predlozila da zamisle da imamo zajednicki "kod" za svako od ovih uputstava. Instrukcija "Nacrtaj oko" bi mogla da se prikaza odredjenim pokretom ruke. Kada bi za svaki od koraka imali posebne kodove, nas algoritam bi postao program. Objasnila sam im da cemo igrati igru koja ce nam omoguciti da programiramo jedni druge i to rukama.
Cilj ove igre je da nauci decu da misle nekoliko koraka unapred tako sto planiraju put svog partnera u igri od startne pozicije do skrivenog polja (smajlija). Deca se podele u parove i dogovore ko ce biti programer a ko robot. Zajednicki jezik ce nam biti pokreti ruku koji pokazuju Istok, Zapad, Sever, Jug. Programer pokretima ruku upucuje robota kako da se krece po mapi. Mapa se sastoji od sest polja, jedno je startno polje a po ostalima se dete "robot" krece. Ispod jednog polja se krije smajli. Cilj igre je da programer navede robota da stane na skriveno polje.
Na pocetku programeri daju robotima uputstva, korak po korak, a zatim im daju citav program dok jos stoje na startnoj poziciji.
Ovom igrom smo deci priblizili pojam programiranja. Naucili su da prepoznaju situacije u kojima mogu da stvore programe kako bi ispunili zadatke. Takodje, naucili su da predvide poteze neophodne da bi navodili saigraca od starta do cilja.
Naucili smo da nam je potreban zajednicki jezik kako bi dali jasne instrukcije. Deca su naucila da programiraju jedni druge koristeci jednostavnu kombinaciju pokreta ruke.
Najpre smo razgovarali o pojmu "program". Zamolila sam decu da mi daju instrukcije, korak po korak, kako bih nacrtala smajlija na tabli. Zatim sam ih zamolila da mi daju po dve instrukcije pre nego sto pomerim ruku. Zatim po tri. Objasnila sam im da, kada mi daju vise uputstava u isto vreme, zapravo mi daju algoritam pomocu koga crtam smajlija. Zatim sam im predlozila da zamisle da imamo zajednicki "kod" za svako od ovih uputstava. Instrukcija "Nacrtaj oko" bi mogla da se prikaza odredjenim pokretom ruke. Kada bi za svaki od koraka imali posebne kodove, nas algoritam bi postao program. Objasnila sam im da cemo igrati igru koja ce nam omoguciti da programiramo jedni druge i to rukama.
Cilj ove igre je da nauci decu da misle nekoliko koraka unapred tako sto planiraju put svog partnera u igri od startne pozicije do skrivenog polja (smajlija). Deca se podele u parove i dogovore ko ce biti programer a ko robot. Zajednicki jezik ce nam biti pokreti ruku koji pokazuju Istok, Zapad, Sever, Jug. Programer pokretima ruku upucuje robota kako da se krece po mapi. Mapa se sastoji od sest polja, jedno je startno polje a po ostalima se dete "robot" krece. Ispod jednog polja se krije smajli. Cilj igre je da programer navede robota da stane na skriveno polje.
Na pocetku programeri daju robotima uputstva, korak po korak, a zatim im daju citav program dok jos stoje na startnoj poziciji.
Ovom igrom smo deci priblizili pojam programiranja. Naucili su da prepoznaju situacije u kojima mogu da stvore programe kako bi ispunili zadatke. Takodje, naucili su da predvide poteze neophodne da bi navodili saigraca od starta do cilja.
Нема коментара:
Постави коментар