The Hour of Code

Sat programiranja je globalni projekat u kome učestvuje više od sto miliona učenika širom sveta. Osnovna ideja projekta je da se nastavnici i učenici, bez obzira na predhodno znanje, tokom jednog časa upoznaju sa osnovnim konceptom programiranja. 
Naša škola se ove godine, po prvi put, pridružila ovom projektu.

Učenici od 0 do IV razreda su tokom ovih časova imali priliku da razgovaraju sa stručnjacima iz oblasti kompjuterskih nauka, da sarađuju sa svojim nastavnicima i da sami kreiraju svoje programe. 

Učenicima prvog razreda osnove pogramiranja i značaj kompjuterskih nauka putem video snimka objasnili su dr.sc. Saša Mladenović, pročelnik Odjela za informatiku Prirodoslovno matematičkog fakulteta Sveučilišta u Splitu i Dragan Savić, predstavnik kompanije Infobip iz Beograda. Učenici su zatim u parovima kreirali linijske programe kako bi rešili određene zadatke Link 1 i Link 2. 

 

Učenici drugog razreda su imali priliku da, putem Skype-a, upoznaju Marina Trošelja, jednog od osnivača STEMI i da sa njim razgovaju o robotici. Takođe, razgovarali su i sa Miljanom Jovović iz Krater studija, o dizajnu vizuelnih efekata za filmove. Učesnici su zatim rešavali složenije zadatke sa petljama u algoritmima Link 3 i Link 4.

 

 

Učenici trećeg razreda su se, putem Skype-a uključili na čas Sat programiranja koleginice Arijane Volmost iz OŠ Milana Langa u Hrvatskoj. Takođe, imali su priliku da o značaju kompjuterskih nauka razgovaraju sa Denisom Stanarčevićem predstavnikom Hjuit Pakard Enterprajza. Zatim su završili Majnkraft Sat programiranja Link 5.

 

 

U pauzama između časova sa našim učenicima su se družili Kler Sirs, predsednica Britanskog saveta, Katarina Anđelković iz Centra za promociju nauke i Katarina Aleksić nastavnica informatike iz OŠ Branislav Nušić iz Beograda. Katarina Aleksić je našim učenicima prezentovala aktivnosti sa BeeBot-om.

 

Učenicima četvrtog razreda je profesor Vuk Vujović pokazao kako im za programiranje računari nisu potrebni. Uz njegove instrukcije napisali su program za pravljenje sendviča.

Na sekciji Dizni klub, nastavnica Milena Radojković je realizovala Sat programiranja uz pomoć novog tutorijala nastao u saradnji Code.org i Disney- Moana: Wayfinding with Code.

Utisci učenika i učesnika 

Algoritmi- sadjenje biljaka

Ucenici su imali priliku da se bolje upoznaju sa pojmom algoritma, uz pomoc aktivnosti koja je podrazumevala sadjenje biljaka.

Na pocetku casa pokusali smo da definisemo pojam algoritam kao niz zadataka koje treba da izvrsimo kako bi dosli do cilja. Deca su, najpre, imala zadatak da nabroje sta su sve radili jutros pre nego sto su dosli u skolu. Navodila sam ih da radnje nabrajaju hronoloski i da isticu redni broj ispred svake radnje. Analizirali smo nabrojene radnje tako sto smo razmatrali da li je bio neophodan takav hronoloski red i da li su sve ove radnje bile neophodne. Probali smo da napravimo algoritme za jos par svakodnevnih radnji (oblacenje, priprema za obrok, kupanje).

Shvatili smo da mozemo koristiti algoritme da objasnimo svakodnevne radnje. Odlucili smo da napravimo algoritam za jednu jako zabavnu aktivnost- sadjenje biljaka.
Najpre smo razgovarali o slicicama na radnom listu. Od ukupno devet aplikacija, sest je predstavljalo korake u sadjenju biljaka, a tri su bile suvisne. Najpre sam zamolila ucenike da prepoznaju nepotrebne aplikacije i da ih precrtaju. Zatim, su isekli ostalih sest i poredjali ih po hronoloskom redu. Ucenici su radili u parovima, a zatim su razmenili algoritme medjusobno.

Nakon toga, imali su zadatak da sade biljku na osnovu algorima koji su napravili. Aktivnost smo realizovali u dvoristu. Za ovu aktivnost potrebno je malo zemlje, semenke (mi smo koristili semenke suncokreta), voda.

Cilj ove aktivnosti je bio da deca nauce da jednu opstu aktivnost sagledaju kroz niz pojedinacnih radnji iz kojih je ova sacinjena. Takodje, cilj je bio i da nauce da organizuju aktivnosti po hronoloskom i logickom redu.
Ova lekcija je inspirisana idejom sa sajta Code.org. 

Mali programeri

Ove nedelje smo ucili da programiramo uz pomoc platforme Code.
Naucili smo da nam je potreban zajednicki jezik kako bi dali jasne instrukcije. Deca su naucila da programiraju jedni druge koristeci jednostavnu kombinaciju pokreta ruke.

Najpre smo razgovarali o pojmu "program". Zamolila sam decu da mi daju instrukcije, korak po korak, kako bih nacrtala smajlija na tabli. Zatim sam ih zamolila da mi daju po dve instrukcije pre nego sto pomerim ruku. Zatim po tri. Objasnila sam im da, kada mi daju vise uputstava u isto vreme, zapravo mi daju algoritam pomocu koga crtam smajlija. Zatim sam im predlozila da zamisle da imamo zajednicki "kod" za svako od ovih uputstava. Instrukcija "Nacrtaj oko" bi mogla da se prikaza odredjenim pokretom ruke. Kada bi za svaki od koraka imali posebne kodove, nas algoritam bi postao program. Objasnila sam im da cemo igrati igru koja ce nam omoguciti da programiramo jedni druge i to rukama.

Cilj ove igre je da nauci decu da misle nekoliko koraka unapred tako sto planiraju put svog partnera u igri od startne pozicije do skrivenog polja (smajlija). Deca se podele u parove i dogovore ko ce biti programer a ko robot. Zajednicki jezik ce nam biti pokreti ruku koji pokazuju Istok, Zapad, Sever, Jug. Programer pokretima ruku upucuje robota kako da se krece po mapi. Mapa se sastoji od sest polja, jedno je startno polje a po ostalima se dete "robot" krece. Ispod jednog polja se krije smajli. Cilj igre je da programer navede robota da stane na skriveno polje.

Na pocetku programeri daju robotima uputstva, korak po korak, a zatim im daju citav program dok jos stoje na startnoj poziciji.
Ovom igrom smo deci priblizili pojam programiranja. Naucili su da prepoznaju situacije u kojima mogu da stvore programe kako bi ispunili zadatke. Takodje, naucili su da predvide poteze neophodne da bi navodili saigraca od starta do cilja.

Algoritmi

Cvrčak i mravi

Učenici,u svakodnevnim aktivnostima, često postupaju po algoritmima a da toga nisu svesni. Priprema za čas, rešavanje zadataka, pospremanje učionice, priprema za obrok, su samo neke od radnji u kojima deca postupaju po unapred utvrđenim uputstvima. Ideja je bila da im predočim značaj algoritama a ujedno im pomognem da shvate i prepoznaju algoritme u svakodnevnim radnjama.
Tome nam je značajno pomogla priča "Cvrčak i mravi",koju smo obrađivali ove nedelje i to verzija obrađena u knjizi "Computational Fairy Tales" Jeremy Kubica Link ka blogu. Autor se bavi upoznavanjem dece sa algoritmima ali kroz poznate priče.
Na samom početku časa, učenike sam suočila sa problemom koji treba rešiti da bi čas počeo. Po podu učionice su bile prosuti konstruktori za igru. Naviknuti na urednu učionicu, đaci su bili iznenađeni neredom koji ih je dočekao. Predložila sam im da osmisle uputstva koja treba da pratimo kako bi smo učionicu pripremili za čas. Uputstva koja su osmislili su se u potpunosti poklopila sa uputstvima koja sam predvidela, a ona su izgledala ovako.

Učenici su osmislili i anagram koji bi trebalo da sledimo za slučaj da su se neki konstruktori našli na nedostupnim mestima.
Objasnila sam im pojam anagrama kao zadatke koje moramo da izvršimo kako bi rešili neki problem (reči uputstvo ili zahtev im nisu bliske).
Nakon toga sam im pročitala priču "Cvrčak i mravi" Link ka priči. Tokom prepričavanja priče,deca su samostalno ređala "Letnji anagram" mrava.

Nakon toga smo pokušali da definišemo "zimski anagram" mrava. Koristili smo podatke iz priče, ali smo ga i proširili.

Deca su zatim imala zadatak da, u grupama, osmisle anagrame za "kopanje tunela", "odmor" i "kućne poslove". Grupa koja je definisala anagram za "kućne poslove" je bila najbliža tačnom rešenju zadatka, verovatno zato što im je ta radnja iskustveno najbliža.

Probali smo i da osmislimo "letnji anagram" za cvrčka, kako bi izbegao probleme sa kojima se suočavao tokom zime. Ideje dece su se uglavnom bazirale na predlozima da cvrčak treba da organizuje koncert, podučava mrave muzici, svira na putu kojim prolaze mravi i slično.

Ideju za ovakav čas dugujem kolegi Bojanu Saviću.

Algoritamska priča "Cvrčak i mravi"