QR kodovi su, verovatno, najzabavnija inovacija koja se dogodila u mojoj učionici. Neverovatno je široka primena QR kodova u nastavi. Sve što sada koristimo na časovima (radne listove, knjige, interaktivne priče, video snimke...) možemo izraziti kroz QR kodove. Deci je veoma uzbudljivo skeniranje kodova i motivisanija su da urade zadatak koji pročitaju na tabletu.
Ove nedelje smo počeli da čitamo roman "Alisa u zemlji čuda" L. Kerol. Započeli smo sa prepričavanjem interaktivne priče koja se nalazila na QR kodu koji je trebalo skenirati.
Ostali zadaci su podrazumevali citanje teksta, a zatim odgovaranje na pitanja i povezivanje QR kodova sa slikama.
Za kreiranje QR kodova koristila sam QR code generator link.
autori: Timo Parvela i Virpi Talvitie; izdavač: Propolis Plus
Sa ovom knjigom me je upoznala moja izuzetna učenica Tara D. Zamolila me je da je pročitam i da joj kažem šta mislim o knjizi. Prvi utisak-korice i ilustracije u stilu omiljenog Van Gogovog ekspresionizma. Drugi utisak- potraga glavnog junaka za odgovorima, susreti sa neobičnim likovima, male-velike istine kao zaključak svakog susreta, neodoljivo podsećaju na Egziperijevog Malog princa. Dalje, dopala mi se činjenica da glavni junak sve svoje misli zapisuje u dnevnik, tako da radnju knjige možemo sagledati i kroz tumačenje njegovog dnevnika. Najznačajnija je činjenica da su i Detlići iskreno uživali u čitanju knjige. Sa glavnim junakom su deca lako mogla da se identifikuju. Njega kroz knjigu vode njegova usamljenost, želje, strahovi, radoznalost. Zbog svega toga se ne snalazi, oseća se suvišno i beskrajno samo. Saoseća sa drugima, želi da ih usreći, ali i oseća se loše kada je prema drugima grub. Deca su dugo tumačila rečenicu " Klackanje je nemoguće ako je drugar dibidus glup". Zaključili su da ponekad grube reči ne odgovaraju pravim mislima i osećanjima. Kada se osećaš loše i kažeš drugome stvari zbog kojih ćeš se osećati još gore, tada moraš sam da pronađeš način na koji ćeš stvari preokrenuti-kao na klackalici jer "čas si dole, čas si gore". Priča na kraju poručuje da je ipak moguće naći nekog ko će sesti na drugi kraj klackalice i da je taj neko bliže nego što očekujemo. KLACKALICA-RADNI LISTOVI
U okviru teme Afrika, čitali smo priču "Kako su ljudi dobili bubanj" (narodna priča iz Gvineje). Priču smo analizirali uz pomoć različitih dramskih tehnika: igra uloga i improvizacije, zamrznuta slika, vruća stolica, staza odluke i savesti.
Vruća stolica
U igri vruća stolica, napre smo jednom detetu dodelili ulogu nekog lika iz priče. Ostala deca su mu postavljala pitanja (GDE, KAKO, ZAŠTO, KADA...).
Staza oluke
Za igru staza odluke, najpre smo definisali mesta u prostoru koja znače odgovore DA, NE i MOŽDA.Zatim sam im postavila pitanje (u slučaju ove priče): Da li je lovac postupio pravilno ili pogrešno? Deca su zauzimala svoje mesto u zavisno od svog stava, a zatim smo diskutovali o problemu.
Odgovor na pitanje, da li je poglavica ispravno postupio kada je svoju kćer dao kao nagradu lovcu.
Staza savesti
Igru staza savesti smo odigrali tako što smo najpre jednom igraču zalepili ime lika na leđa, tako da ne zna ko je. Dok prolazi kroz "stazu savesti" sluša savete drugih igrača, tako da na kraju staze treba da pogodi ko je.
Zamrznute slike
Zamrznute slike smo napravili tako što je jedna grupa dece imala zadatak da prikaže grupu šimpanzi sa bubnjevima, a druga grupa lovce i poglavicu.
Igre uloga i improvizacije
Igru uloga i improvizacije smo izveli tako što su deca izvlačila kartice sa imenima likova iz priče, a zatim je trebalo da odigraju svoje uloge, bez predhodnog dogovaranja.
Deca su, na kraju, popunjavala radne listove u vezi sa pričom.
Priča Kako su ljudi dobili bubanj Jednom davno, davno, bilo je vreme kad ljudi još nisu poznavali bubanj. Bubanj je bio u posedu šimpanza koje su ga svirale visoko na drveću. Ljudi su čuli zvuk bubnja ali nisu ga nikad vidjeli. U to vrieme, živio je veliki lovac So Du. Šimpanze su često dolazile blizu njegovog logora. Jednoga dana, So Du je video šimpanze kako jedu voće i zabavljaju se uz ritam bubnja. Pomislio je: "Ova stvar u koju udaraju je prekrasna. Moram nekako doći do nje.". Iskopao je jamu i postavio zamku. Sledećeg dana čuo je zbrku i kreštanje šimpanza. Otišao je do jame i video je da je šimpanza bubnjar upao u nju. So Du je uzeo bubanj, vratio se u selo i dao ga poglavici sela. Poglavica je rekao: "Već dugo slušamo zvuk ove stvari ali do sada je nismo videli. Ti si nam je doneo i učinio si dobro." Za uzvrat, So Du je od poglavice sela dobio njegovu kćer za suprugu. Tako su šimpanze ostale bez bubnja i od tada ljudi sviraju bubanj, a šimpanze mogu udarati samo po svojim grudima.
